Opis
Marsel Švob
Dečiji krstaški pohod i druga proza
Inovativno i samosvojno, delo Marsela Švoba (1867–1905) u mnogo čemu je nagovestilo, možda i pre vremena, razvojne tendencije književnosti XX veka. Prožeto dubokim ličnim iskustvom života u književnosti – Delo Marsela Švoba slika je njegovog duha, pisao je njegov prvi biograf Pjer Šampion – ono pulsira u graničnom području ogromne erudicije i slobodne fantazije.
Njegove novele, glavna forma u kojoj se iskazivao kao pisac, kratki poetski fragmenti, premda zasnovane na širokom uvidu u književne izvore iz različitih tradicija i na različitim jezicima, donose faktičko-fantastičnu rekonstrukciju, ili bolje rečeno oživljavanje, prošlosti, klasične antike, srednjeg veka, XV i XVI veka, ali prevashodno putem probranog detalja, enigme, intrige i, što je možda najuočljivije, duboke impresije.
Njegov tekst nije monumentalna arhitektonska formacija nego medaljon, ulomak mozaika ili oslikane posude, predmet koji je dugo počivao u uglu odaje; uzet u ruku i pomno osmotren postaje nit u složenom snopu iskustva i doživljaja.
Švob, međutim, nije smeteni prašnjavi antikvar. Premda se može svrstati među one koji pišu for a happy few te nema vere u angažovanost književnosti i u to da se može stvoriti nešto zbilja novo, čovek je svog vremena, umetnik koji traga u sebi, i čovek budućnosti u isti mah.
Pored drevnih književnosti, čije je motive obrađivao i sledio tragove i naznake, bio je pod velikim uticajem engleske književnosti: Šekspir, Vitman, De Kvinsi, Defo, Po, Meredit, Stivenson; neke od njih je prevodio na francuski. Najvidljiviji uticaj jeste Stivensonov, sa kojim je vodio zanimljivu prepisku, i njegovih narativnih tehnika.
